Ko je korisniji: onaj koji izbori sedmerac ili onaj koji ga realizuje?

Gostujući tekst: Gordan Koso

U rukometu se sve nekako na kraju svede na broj. Golovi, asistencije, obrane, isključenja… A onda se pojavi i sedmerac, pa nastane mala statistička nepravda: jedan igrač izbori sedmerac, drugi ga realizuje, a u zapisniku ostane samo ovaj drugi.

I tako igrač koji je probio obranu, ušao u duel, natjerao protivnika da napravi prekršaj i otvorio priliku za pogodak postane tek fusnota. A onaj koji je stao na sedam metara dobije slavu, aplauz i još jedan gol u statistici.

Naravno, nije realizacija sedmerca nikakva sitnica. Treba imati koncentraciju, tehniku i hrabrost da se u odlučujućem trenutku savlada golman. Ali nije isto stvoriti priliku i završiti priliku.

Sedmerac nije pao s neba. Netko ga je morao izboriti.

To je posebno važno kada govorimo o mladim igračima. Ako dijete godinama učimo da ulazi u prostor, da napada obranu, da preuzima odgovornost i da stvara višak, onda ne smijemo njegov doprinos mjeriti samo po tome koliko je puta šutnulo na gol.

Jer možda je upravo ono napravilo akciju iz koje je suigrač postigao gol.

Možda je pivot otvorio prostor beku. Možda je krilo utrčalo na drugog pivota. Možda je bek probio između dvojice obrambenih igrača i izborio sedmerac. Možda je netko napravio blok bez lopte koji je omogućio cijelu akciju.

A onda se u zapisnik upiše samo: gol iz sedmerca.

I tu dolazimo do jedne mnogo šire rukometne priče.

Ako klub želi razvijati igrače, mora razvijati i način na koji ih vrednuje. Ne može se sve svesti na pitanje: „Koliko si dao golova?“ Mora se pitati i: „Koliko si prilika stvorio? Koliko si obrana vezao za sebe? Koliko si puta otvorio prostor suigraču? Koliko si puta izborio sedmerac?“

Jer igrač koji je izborio sedmerac možda nije postigao gol, ali je napravio ono bez čega gola ne bi bilo.

Jedan je stvorio priliku, drugi ju je završio.

I zato je odgovor na pitanje tko je korisniji zapravo jednostavan: u toj konkretnoj akciji često je korisniji onaj koji je izborio sedmerac, ali u cijeloj utakmici korisniji je onaj koji je više doprinio pobjedi.

Rukomet nije natjecanje u tome tko će se najviše puta upisati u zapisnik. Rukomet je igra u kojoj se pobjeda gradi i od onoga što se vidi i od onoga što se ne vidi.

A možda bi bilo dobro da se jednog dana, pored strijelaca, počnu ozbiljnije evidentirati i oni koji su izborili sedmerce.

Jer nije svaka asistencija dodavanje lopte.
Nekada je asistencija — natjerati protivnika da napravi prekršaj.